Абакус википедия: Абакус — Википедия – Что такое абакус?

Абакус (рачунање) — Википедија, слободна енциклопедија

За другу употребу, погледајте страницу Абакус.

Абакус (лат.) или абак (грч.) је прва позната справа за рачунање старих Египћана, Грка, Римљана, Кинеза. Рачунаљка је била у облику плоче. Римски абак је био плоча подељена на пруге или правоугаона поља, по којима су се померали каменчићи или жетони. Према положају каменчићу је припадала одређена месна вредност. Од латинског израза calculus — каменчић настало је израз calculare — рачунати. У Европи се римски абак местимично употребљавао до 16. века.^[1]Кинески абак је био оквир са напетим жицама на којима су нанизане куглице, свакој жици, одговарала је одређена месна вредност. (Старији корисници се сећају ових рачунала са првих часова математике у основној школи.) Од кинеског развио се и јапански соробан на којем су унутар оквира на штапићима били нанизани двоструки чуњићи (4+1 на сваком штапићу). Соробан се у Јапану и данас понегде употребљава. Абак сличан кинескм и јапанском много се донедавно употребњавао и у Русији (СССР).

Данас је тешко замислити бројање и рачунање без писаних бројева, али некада нису ни постојали писани бројеви. Оно на чему се најраније рачунало били су прсти на рукама. Међутим за потребе трговине било је нужно смислити неко помагало које ће моћи да преброји и израчуна веће ведности. Једно од таквих помагала је био абакус. У народу је познат као справа (машина) за рачунање за децу. И дан-данас је распрострањена и употребљава се у многим крајевима света.

Принцип рада[уреди]

Абакус је најчешће направљен од дрвета. Састоји се од оквира са куглицама или каменчићима који су набодени на штапиће или жицу, или се куглице повлаче по изрезбареним отворима. Куглице или каменчићи својим положајем представљају вредност одређеног броја. Абакус омогућава и решавање мало компликованијих рачунских операција. Поред основних рачунских операција (сабирања, одузимања, множења и дељења) на њему је могуће и кореновање. Римским бројевима није било могуће вршити компликованије операције, тако да је руски абакус био нешто измењена верзија у односу на остале врсте абакуса.

Битно је нагласити да, колико год је абакус човеку помогао у рачунању, то није машина која је аутоматски решавала операције, већ се то рачунање вршило у људској свести. Абакус је био само механичко средство, које је служило човеку само као помоћ.

На абакусу се рачуна тако што се кроз додавање позитивних или негативних бројева, нова добијена сума непосредно подешава као резултат. При учењу коришћења абакуса најбитнијије је схватити како за сваку почетну цифру подесити цифру која се сабира, односно која се одузима од ње. Као последица сталног вежбања прсти сами „схвате“ шта треба да раде тада је бројеве могуће унети много брже, него на калкулатору. Уштеда времена је постојана у операцијама сабирања и одузимања. Множење, дељење и кореновање су засновани на вижеструком сабирању и одузимању.

О пореклу абакуса се расправља; зна се да су многе древне цивилизације користиле абакус као помагало у бројењу и рачунању. Први абакуси су настали на просторима индо-кинеских култура од периода 1100. п. н. е. Једне од првих цивилизација које су користиле абакус су биле Кина и Месопотамија. Прва врста абакуса је била заснована на равној каменој плочи која је била посута песком или прашином, где су једним прстом или пером уписивали слова и речи. Бројеве су додавали уз помоћ каменчића и тако изводили рачунске операције. Од тада су се развиле различите врсте абакуса; најпопуларнији од њих су били направљени да би се на њима могло рачунати у декадном бројном систему. Употреба речи абакус датира још од 1387. када је енглески језик као позајмицу узео реч из латинског језика да би том речју означили пешчани абакус. Латинска реч потиче од речи абакос, што је облик генитива грчке речи абах (што значи табла за рачунање). Ова грчка реч је такође имала значење- табла посута песком или прахом на којој се цртају геометријске фигуре. Неки лингвисти тврде да ова реч: или има семитски корен, ābāq, хебрејска реч за — песак, или феничански корен, абак, са значењем песак, такође.

Грчки абакус[уреди]

Табла пронађена на острву Саламина 1846. датира из 300. п. н. е., што је најстарија откривена плоча намењена само рачунају. За ову таблу се претпоставља да је првобитно служила за игру. Он се састојао од табле и белих мермерних каменчића, дужине 149 cm, ширине 75 cm и дебљине 4,5 cm. У средини табле је био сет од пет паралелних урезаних линија подједнаког размака између вертикалних линија које их деле. Испод ових линија се налази широк простор са хоризонталном линијом. Испод ове линије је друга група од једанаест паралелних линија, опет подељених у два дела са линијом која је нормалана са њима, али са полукругом на врху пресека; трећа, шеста и девета од ових линија су обележене крстићем где се налази пресек са вертикалном линијом.

Римски абакус[уреди]

Римски абакус

Постојале су две врсте римског абакуса: калцули и ручни абакус, који су прављени од камена или метала. Абакус из Римског царства састоји се од осам дужих прореза у којима се налази по пет куглица и осам краћих прореза који су или са по једном куглицом, или су без куглица. Прорез обележен са I означавао је јединице, прорез означен са X означаво је десетице и тако даље до милиона. Куглице у краћем прорезу означавају пет јединица, пет десетица итд, веома значајано за би-квинарни систем, највероватније повезано са римским цифрама. Краћи прорези са десне стране могли су да се користе за прављење римских мерних јединица.

Рачунање је било засновано на вредностима куглица које су се повлачиле горе-доле по прорезу да би означиле вредност сваке куглице.

Кинески абакус[уреди]

Пре открића кинеског абакуса за рачунање и пребројавање користиле су се разне справе: штапови за рачунање, кости на којима су урезивали количину, или меру нечега. Суанпан (suànpám), како су га Кинези и називали, у основи је био сличан римском абакусу, само са мало другачијом конструкцијом, која је била намењена декадном и хексадекадном бројном систему. Његова висина је била око 20 cm (8 инча), а ширина је могла да буде различита, што је зависило од његове намене. Углавном су кинески абакуси били подељени на два дела од по седам редова. Сваки ред у горњем делу табле је имао по две куглице, а у доњем делу редови су имали по пет куглица прилагођено и за декадни и за хексадекадни бројни систем. Куглице су биле прављене од дрвета. Рачунало се њиховим померањем горе-доле. Кинески абакус је коришћен и у друге сврхе. За разлику од обичних дечјих рачунаљки, кинеским абакусом је могло да се врши множење, дељење и квадратни и кубни корен.

Веза између суанпана и римског абакуса постоји. Вероватно је један утицао на настанак другог. Уз то постоје и докази да су ова два царства сарађивала у трговини. Међутим, може да се деси да је веза између ове две справе случајна. Било како било, оба су своје рачунање заснивала на рачунању са десет прстију. Римски абакус је имао 4+1 куглицу за сваку децималну позицију (као и јапански абакус), а код кинеског абакуса је било 5+2 куглице до децималној позицији, што је дозвољавало да се решавају мало сложенија рачунања и аритметички алгоритми у хексадецималном систему. У кинеском и јапанском абакусу куглице се помеарају по жици, а код римског прорезе у којима су смештене куглице (или каменчићи), што је успоравало рачунање. Зато је римски абакус употребљаван само за простије рачунске радње. 12. новембра 1946. у такмичењу између кинеског абакуса и тадашњег калкулатора, абакус је победио са 4:1.

Јапански абакус[уреди]

Soroban је јапански абакус, модификована верзија кинеског суанпана. Овај абакус је настао око 1600. године, тада се појављује још и у Кореји. Јапански абакус, у односу на кинески, елиминисао је по једну куглицу из сваке колоне, а касније још по једну из сваке колоне из доњег дела табле и тако га начинили само за децимални систем. Јапанци су такође елиминисали и Quichu (кинеска табла за дељење), али кинеска табла за дељење је и даље наставила да се корсти. Затим долази до борбе између табле за множење и табле за дељење. 1920. као „победник “ у школе улази табла за множење. Број штапића по којима су низане куглице су са 21 порасле прво на 23, 27, све до 31. Ово је омогућило представљање више различитих бројева и више цифара у исто време.

Соробан се изучавао као лекција из математике у основним школама, зато што је тако било најлакше представити декадни систем визуелно. Соробан је био око 8 cm висок. Куглице на соробану су обично биле спојене у групе од по две, да би се олакшало њихово померање. У основним школама ученици могу да користе две врсте соробана: први је имао по једну куглицу на свакој жици у горњем делу табле, а у доњем по пет куглица на свакој жици; други је имао по једну у горњем делу, а доњем по четири куглице на свакој жици. Без обзира на предност ручних калкулатора, неки родитељи пре шаљу децу у оне школе где ће рачунање прво учити на соробану, зато што је овај начин рачунања близак менталној аритметици.

Руски абакус[уреди]

Руски абакус, счёты, састоји се од једног оквира у ком се налазе жице на које је нанизано по десет куглица (осим једне на којој се налазе по четири куглице). Руски абакус се поставља вертикално са жицама слева на десно. Рачунаљка се доводи у почетно стање када су све куглице усмерене удесно.

Док се врши операција множења, куглице се померају на лево. За лепши преглед две куглице (пета и шеста) у средини сваке жице су углавном другачије обојене од осталих куглица. Исто тако лева куглица на једној од хиљаде жица (или милион, зависи колико их има може такође бити различите боје). Руски абакус се и данас користи у трговини, у продавницама широм бившег Совјетског Савеза, иако се у многим школама више не учи на њему.

Древни амерички абакус[уреди]

Неки извори помињу и коришћење абакуса по имену непохуалтзинтзин у древној астечкој култури. Инке су користиле справу која је имала име quipu. Кипу је имао канап који је био постављен хоризонтално и висећу ужад. Ужад су била различитх боја, размак између чворова је био различит. Свака боја је имала своје значење, свако уже је било намењено за одређени појам или ствар. Али он је пре имао намену за бележење неких догађаја или за бројчани попис ствари једног домаћинства, него као алатка за рачунање. Неки научници тврде да то није био најранији облик нумеричке справе, већ један од најранијих облика писања. Као такав облик записа по научнику Грау Уртон-у, кипу је био један облик кода, слични бинарном коду у рачунарима. Инке су за рачунање користиле уупана, који је коришћен и после освајање Перуа. Принцип рачунања на овој справи био је непознат све до 2001. Упоређујући неколико уупана закључено је да је рачунање било као и код Фибоначијевог низа: 1,1,2,3,5,8…

Школски абакус[уреди]

Школски абакус — Рачунаљка

Широм света абакуси се користе у предшколским установама и основним школама, као помагало у учењу основних рачунских радњи и аритметике. У западним земљама оквир са куглицама сличан је руском абакусу, само што они имају жице постављене усправно. Абакус се користи и као играчка, која се прави или од дрвета, или од пластике. Ова врста абакуса се користи да представи бројеве без додељивања вредности позицијама на којима се налази куглица. Свака куглица и свака жица имају исту вредност и служе за представљање бројева до сто. Док се множи куглице се померају удесно. Највећа образовна предност абакуса у односу на слободне куглице, јесте лакше учење у бројењу и рачунању, тако да ученици науче да групишу ствари по десет, што је основа декадног бројног система.

У српском језику се користи термин — рачунаљка.

Абакус код слепих[уреди]

Абакус могу користити и особе који не могу да виде. Они га користе да представе математичке функције као што су множење, дељење, одузимање и сабирање, квадратни и кубни корен. Иза жица на којима су куглице ставља се гумени или неки други меки материјал да се куглице не би померале док слепи људи додирују прстима куглице.

У скорије време, абакус је замењен електричним калкулаторима са звуком, али само у оним земљама, где су приступачни и где могу да се приуште. Међутим и онде где је могуће приуштити ове калкулаторе, слепи се пре одлучују за абакусе. Слепа деца се у њиховим специјалним школама уче прво на овим справама да сабирају, па тек онда користе калкулаторе, као код деце која могу да виде, прво користе рачунаљке, па тек онда калкулаторе.

Литература[уреди]

• Aimi, Antonio; De Pasquale, Nicolino (2005). „Andean Calculators” (PDF). translated by Del Bianco, Franca. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 5. 2015. Приступљено 31. 7. 2014. 
• Albree, Joe (2000). Hessenbruch, Arne, ур. Reader’s Guide to the History of Science. London, UK: Fitzroy Dearborn Publishers. ISBN 978-1-884964-29-9. 
• Anon (12. 9. 2002). „Abacus middle ages, region of origin Middle East”. The History of Computing Project. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2014. Приступљено 31. 7. 2014. 
• Anon (2004). „Nepohualtzintzin, The Pre Hispanic Computer”. Iberamia 2004. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2015. Приступљено 31. 7. 2014. 
• Anon (2013). 주판 [Abacus]. enc.daum.net (на језику: Korean). Архивирано из оригинала на датум 31. 7. 2014. Приступљено 31. 7. 2014. 
• Boyer, Carl B.; Merzbach, Uta C. (1991). A History of Mathematics (2nd изд.). John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-471-54397-8. 
• Brown, Lesley, ур. (1993). „abacus”. Shorter Oxford English Dictionary on Historical Principles. 2: A-K (5th изд.). Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860575-1. 
• Brown, Nancy Marie (2010). The Abacus and the Cross: The Story of the Pope Who Brought the Light of Science to the Dark Ages. Philadelphia, PA: Basic Books. ISBN 978-0-465-00950-3. 
• Brown, Nancy Marie (2. 1. 2011). „Everything You Think You Know About the Dark Ages is Wrong”. rd magazine (Интервју). USC Annenberg. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2014. Приступљено 27. 3. 2019. 
• Burnett, Charles; Ryan, W. F. (1998). „Abacus (Western)”. Ур.: Bud, Robert; Warner, Deborah Jean. Instruments of Science: An Historical Encyclopedia. Garland Encyclopedias in the History of Science. New York, NY: Garland Publishing, Inc. стр. 5—7. ISBN 978-0-8153-1561-2. 
• Carr, Karen (2014). „West Asian Mathematics”. Kidipede. History for Kids!. Архивирано из оригинала на датум 10. 9. 2015. Приступљено 19. Jun 2014. 
• Carruccio, Ettore (2006). Mathematics and Logic In History and In Contemporary Thought. translated by Quigly, Isabel. Aldine Transaction. ISBN 978-0-202-30850-0. 
• Crump, Thomas (1992). The Japanese Numbers Game: The Use and Understanding of Numbers in Modern Japan. The Nissan Institute/Routledge Japanese Studies Series. Routledge. ISBN 978-0-415-05609-0. 
• de Stefani, Aloysius, ур. (1909). Etymologicum Gudianum quod vocatur; recensuit et apparatum criticum indicesque adiecit. I. Leipzig, Germany: Teubner. LCCN 23016143. 
• Fernandes, Luis (27. 11. 2003). „A Brief Introduction to the Abacus”. ee.ryerson.ca. Приступљено 31. 7. 2014. 
• Flegg, Graham (1983). Numbers: Their History and Meaning. Dover Books on Mathematics. Mineola, NY: Courier Dover Publications. ISBN 978-0-233-97516-0. 
• Gaisford, Thomas, ур. (1962) [1848]. Etymologicon Magnum seu verius Lexicon Saepissime vocabulorum origines indagans ex pluribus lexicis scholiastis et grammaticis anonymi cuiusdam opera concinnatum [The Great Etymologicon: Which Contains the Origins of the Lexicon of Words from a Large Number or Rather with a Great Amount of Research Lexicis Scholiastis and Connected Together by the Works of Anonymous Grammarians] (на језику: Latin). Amsterdam, The Netherlands: Adolf M. Hakkert. 
• Good Jr., Robert C. (јесен 1985). „The Binary Abacus: A Useful Tool for Explaining Computer Operations”. Journal of Computers in Mathematics and Science Teaching. 5 (1): 34—37. 
• Gove, Philip Babcock, ур. (1976). „abacist”. Websters Third New International Dictionary (17th изд.). Springfield, MA: G. & C. Merriam Company. ISBN 978-0-87779-101-0. 
• Gullberg, Jan (1997). Mathematics: From the Birth of Numbers. Illustrated by Pär Gullberg. New York, NY: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-04002-9. 
• Hidalgo, David Esparza (1977). Nepohualtzintzin: Computador Prehispánico en Vigencia [The Nepohualtzintzin: An Effective Pre-Hispanic Computer] (на језику: Spanish). Tlacoquemécatl, Mexico: Editorial Diana. 
• Hudgins, Sharon (2004). The Other Side of Russia: A Slice of Life in Siberia and the Russian Far East. Eugenia & Hugh M. Stewart ’26 Series on Eastern Europe. Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-404-5. 
• Huehnergard, John, ур. (2011). „Appendix of Semitic Roots, under the root ʾbq.”. American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Houghton Mifflin Harcourt Trade. ISBN 978-0-547-04101-8. 
• Huff, Toby E. (1993). The Rise of Early Modern Science: Islam, China and the West (1st изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43496-6. 
• Ifrah, Georges (2001). The Universal History of Computing: From the Abacus to the Quantum Computer. New York, NY: John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-471-39671-0. 
• Jami, Catherine (1998). „Abacus (Eastern)”. Ур.: Bud, Robert; Warner, Deborah Jean. Instruments of Science: An Historical Encyclopedia. New York, NY: Garland Publishing, Inc. ISBN 978-0-8153-1561-2. 
• Klein, Ernest, ур. (1966). „abacus”. A Comprehensive Etymological Dictionary of the English Language. I: A-K. Amsterdam: Elsevier Publishing Company. 
• Körner, Thomas William (1996). The Pleasures of Counting. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56823-4. 
• Lasserre, Franciscus; Livadaras, Nicolaus, ур. (1976). Etymologicum Magnum Genuinum: Symeonis Etymologicum: Una Cum Magna Grammatica (на језику: Greek и Latin). Primum: α — άμωσϒέπωϛ. Rome, Italy: Edizioni dell’Ateneo. LCCN 77467964. 
• Leushina, A. M. (1991). The development of elementary mathematical concepts in preschool children. National Council of Teachers of Mathematics. ISBN 978-0-87353-299-0. 
• Melville, Duncan J. (30. 5. 2001). „Chronology of Mesopotamian Mathematics”. St. Lawrence University. It.stlawu.edu. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2019. Приступљено 19. Jun 2014. 
• Mish, Frederick C., ур. (2003). „abacus”. Merriam-Webster’s Collegiate Dictionary (11th изд.). Merriam-Webster, Inc. ISBN 978-0-87779-809-5. 
• Mollin, Richard Anthony (септембар 1998). Fundamental Number Theory with Applications. Discrete Mathematics and its Applications. Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-3987-5. 
• Murray, Geoffrey (20. 7. 1982). „Ancient calculator is a hit with Japan’s newest generation”. The Christian Science Monitor. CSMonitor.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2013. Приступљено 31. 7. 2014. 
• Onions, C. T.; Friedrichsen, G. W. S.; Burchfield, R. W., ур. (1967). „abacus”. The Oxford Dictionary of English Etymology. Oxford, UK: Oxford at the Clarendon Press. 
• Presley, Ike; D’Andrea, Frances Mary (2009). Assistive Technology for Students who are Blind Or Visually Impaired: A Guide to Assessment. American Foundation for the Blind. стр. 61. ISBN 978-0-89128-890-9. 
• Pullan, J. M. (1968). The History of the Abacus. New York, NY: Frederick A. Praeger, Inc., Publishers. ISBN 978-0-09-089410-9. LCCN 72075113. 
• Reilly, Edwin D., ур. (2004). Concise Encyclopedia of Computer Science. New York, NY: John Wiley and Sons, Inc. ISBN 978-0-470-09095-4. 
• Sanyal, Amitava (6. 7. 2008). „Learning by Beads”. Hindustan Times. 
• Smith, David Eugene (1958). History of Mathematics. Dover Books on Mathematics. 2: Special Topics of Elementary Mathematics. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-20430-7. 
• Stearns, Peter N.; Langer, William Leonard, ур. (2001). „The Encyclopedia of World History: Ancient, Medieval, and Modern, Chronologically Arranged”. The Encyclopedia of World History (6th изд.). New York, NY: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-395-65237-4. 
• Terlau, Terrie; Gissoni, Fred (20. 7. 2006). „Abacus: Position Paper”. APH.org. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2014. Приступљено 31. 7. 2014. 
• Trogeman, Georg; Ernst, Wolfgang (2001). Trogeman, Georg; Nitussov, Alexander Y.; Ernst, Wolfgang, ур. Computing in Russia: The History of Computer Devices and Information Technology Revealed. Braunschweig/Wiesbaden: Vieweg+Teubner Verlag. ISBN 978-3-528-05757-2. 
• West, Jessica F. (2011). Number sense routines : building numerical literacy every day in grades K-3. Portland, Me.: Stenhouse Publishers. ISBN 978-1-57110-790-9. 
• Williams, Michael R. (1997). Baltes, Cheryl, ур. A History of Computing technology (2nd изд.). Los Alamitos, CA: IEEE Computer Society Press. ISBN 978-0-8186-7739-7. LCCN 96045232. 
• Yoke, Ho Peng (2000). Li, Qi and Shu: An Introduction to Science and Civilization in China. Dover Science Books. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-41445-4. 
• Fernandes, Luis (2013). „The Abacus: A Brief History”. ee.ryerson.ca. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2014. Приступљено 31. 7. 2014. 
• Menninger, Karl W. (1969). Number Words and Number Symbols: A Cultural History of Numbers. MIT Press. ISBN 978-0-262-13040-0. 
• Kojima, Takashi (1954). The Japanese Abacus: its Use and Theory. Tokyo: Charles E. Tuttle Co., Inc. ISBN 978-0-8048-0278-9. 
• Kojima, Takashi (1963). Advanced Abacus: Japanese Theory and Practice. Tokyo: Charles E. Tuttle Co., Inc. ISBN 978-0-8048-0003-7. 
• Stephenson, Stephen Kent (7. 7. 2010), Ancient Computers, IEEE Global History Network, Bibcode:2012arXiv1206.4349S, arXiv:1206.4349 , Приступљено 2. 7. 2011 
• Stephenson, Stephen Kent (2013). Ancient Computers, Part I — Rediscovery, Edition 2. ISBN 978-1-4909-6437-9. 

Спољашње везе[уреди]

Абакус — Википедија

Абакусот, познат и како рамка за пресметување, е средство за пресметување кое се користи првенствено во делови на Азија за вршење аритметички процеси.Денес, абакусите најчесто се конструирани како бамбус рамка со мониста што се лизга на жици, но првично тие биле зрна грав или камења кои се движеле во браздите на песок или на плочи од дрво, камен или метал.Абакус е во употреба векови пред донесувањето на пишаниот модерен броен систем и сè уште се користи од страна на трговци и чиновници во Азија, Африка и други места.

Зборот абакус во 14-от век значел , «песочна табла за цртање, пресметување и сл., потекнува од латинскиот збор abacus, од грчкиот збор ἄβαξ abax (во генитив abakos) «сметачка табла, табла за цртање,». Потеклото на зборот не е утврдено,но се смета дека има корен во семитските јазици, феникиски или хебру каде абак значело «површина од песок за цртање,» буквално «прашина,»^[1][2][3][4]

Користењето на абакусот во Стар Египет е споменато од грчкиот историчар Херодот кој пишувал дека Египќаните ги поместуваат монистрата од десно кон лево, спротивно од грчкиот метод, од лево надесно. Археолозите имаат најдено дискови со различни големини за кои се мислело дека се користеле како сметачи. Сепак, не се откриени никакви ѕидни претстави на ваков инструмент .^[5]

Кинески абакус (бројот претставен на сликата е 6.302.715.408)

Најраниот писмен запис на кинескиот абакус датира од 2 век пред нашата ера.^[6] Кинескиот абакус, познат како суанпан (算盘, suànpán «Бројачка лента») е обично 20 cm висок и доаѓа во различни ширини во зависност од операторот. Тој вообичаено има повеќе од седум дрвца. Постојат две монистра на секое дрвце во горната палуба и по пет монистра на долниот дел и на делот за децимални и хексадецимални пресметки.Монистрата обично е заоблена и направена од дрво. Монистрите се бројат со движење нагоре-надолу во онднос на светлината по дрвцата. Кинескиот абакус ги извршувал сите аритметички операции а имал и можност за пресметување на функции. Техники се развиени за да се пресметува множење, делење, собирање, одземање, квадратен корен и квадрат кои се извршуваат со голема брзина при што кинескиот абакус бил усовршен. Во моментов постојат училишта каде што ги учат учениците како да го користат.

Јапонскиот соробан

Во Јапонија, абакусот се нарекува соробан (算盘, そろ ばん, soroban «Бројачка лента»), увезен од Кина во 14-от век .^[7] 1 / 4 абакусот, кој е погоден за децимална пресметка, се појавил околу 1930 година, и станал широко распространет откако Јапонија ја напуштила хексадецималната тешка пресметка која била сè уште честа појава во Кина. Абакусот се произведува во Јапонија денес наспроти практичноста и достапноста на електронските џебни калкулатори. Користењето на соробанот се учи во јапонските основни училишта како дел од математиката, првенствено како помош за побрза ментална пресметка. Со користење на соробан, може да се дојде до одговорот во исто време, или дури и побрзо отколку со физички инструмент^[8].

Копија на римскиот абакус

Нормалниот метод на пресметка во Стариот Рим, како и во Грција, е со движење на бројачите на мазна маса. Првично се користеле камчиња и камења. Подоцна, и во средовековна Европа биле произведени специјални уреди за движење по мазната маса наречени жетони. Слично како кај римските броеви каде со буквата V се заменуваат пет, а со X десет букви I, така и абакусот заменувал поголеми групи објекти со еден поопшт. Овој систем на «контра кастинг» продолжи во доцните Римската империја и во средновековна Европа, и опстојува во ограничена употреба во деветнаесеттиот век. Поради реинтродукцијата на абакусот од страна на папата Силвестер Втори со многу корисни промени, станал широко користен во Европа уште еднаш во текот на 11-ти век.^[9][10] Пишувајќи во 1 век пред нашата ера, Хорациј го споменува абакусот направен од восок, табла покриена со тенок слој на црн восок, на кој колони и бројки биле испишани со помош на игла^[11].

Рускиот абакус обично има едена искосена палуба, со десет зрна на секоја жица (освен една жица која има четири монистри, за четврт-рубља фракции. Ова жица е обично во близина на корисникот). Тој најчесто се користи вертикално, со жици од лево кон десно како книга.Жиците се обично потклекнати на испакнатина нагоре во центарот, за да се задржи монистра закачена на било која од двете страни. Абакусот е расчистен кога сите монистри се поместени надесно. За време на манипулацијата, монистрите се поместуваат налево. За полесен преглед, двете монистри што се наоѓаат во средината на абакусот се во различна боја од останатите 8. Исто така најлевата монистра од илјадарките (милионите ако постојат) е од различна боја. Како едноставна , евтина и доверлива алатка , рускиот абакус се користел во сите продавници и маркети за време на поранешниот Советски Сојуз, и исто така се вршела обука за негово користење во училиштата се до 1990-тите години. ^[12][13]Руските абакуси почнаа да ја губат популарноста по масовното производство на микрокалкулатори кое започна во Советскиот Сојуз во 1974 година. Денес се смета како архаизам и се заменува со рачен калкулатор.

Школски абакус користен во Данско основно училиште

Насекаде околу светот абакусите биле користени во основните училишта како помош при учењето на бројниот систем и аритметиката. Во западните земји се користел школски абакус на рамка слична на рускиот Абакус, но со прави жици и вертикална дрвена рамка (види слика). Тој уште често се гледа како пластична или дрвена играчка. Овој тип на абакус прикажан на сликата е најчесто употребен за да прикаже вредност без употреба на посебни вредности. Секое зрно има иста вредност и се користат на начин што можат да избројат броеви до 100.

Во Македонија операции со абакус се учат на рана возраст преку разни образовни програми^[14] а децата се стимулираат да ја совладаат оваа сметачка техника преку национални натпревари^[15].

• Абакус, Кратка историја (2013) Фернандес, Луј Fernandes, Luis (2013). „The Abacus: A Brief History“. ee.ryerson.ca. Архивирано од изворникот на July 31, 2014. конс. July 31, 2014. 
• Јапонски абакус: Користење и Теорија, Такаши Коџима (1954)^[16]
• Напреден Абакус: Јапонска теорија и практика, Такаши Коџима (1963)^[17]
• Старински компјутери, Стивен Кент Стивенсон (2010)^[18]

• Текстови на Викиизворот:

1. ↑ „abacus | Origin and history of abacus by Online Etymology Dictionary“. www.etymonline.com. конс. 2017-09-30. 
2. ↑ de Stefani 1909, стр. 2
3. ↑ Gaisford 1962, стр. 2
4. ↑ Lasserre & Livadaras 1976, стр. 4
5. ↑ Smith 1958, стр. 157–160
6. ↑ Ifrah 2001, стр. 17
7. ↑ Gullberg 1997, стр. 169
8. ↑ Murray 1982
9. ↑ Brown 2010, стр. 81–82
10. ↑ Brown 2011
11. ↑ Ifrah 2001, стр. 18
12. ↑ Burnett & Ryan 1998, стр. 7
13. ↑ Hudgins 2004, стр. 219
14. ↑ „Абакус“, „Brainobrain“, 1 март 2016. (на en-US)
15. ↑ „Македонски дечиња кои растураат абакус – повторно медали за овие умни глави (Фото)“.
16. ↑ 1936-, Kojima, Takeshi, (1954). The Japanese abacus : its use and theory. Rutland, Vt.: C.E. Tuttle Co. ISBN 0804802785. OCLC 609556047. https://www.worldcat.org/oclc/609556047. 
17. ↑ 1936-, Kojima, Takashi, ([1963]). Advanced abacus; Japanese theory and practice. ([1st ed.] издание). Rutland, Vt.,: C.E. Tuttle Co. ISBN 0804800030. OCLC 491820. https://www.worldcat.org/oclc/491820. 
18. ↑ „Ancient Computers — ETHW“. ethw.org (Macedonian). конс. 2017-09-30. 

Абак (математика) Википедия

Реконструкция римского абака

Аба́к (др.-греч. ἄβαξ, ἀβάκιον, лат. abacus) — семейство счётных досок, применявшихся для арифметических вычислений приблизительно с V века до н. э. в древних культурах — Древней Греции, Древнем Риме и Древнем Китае и ряде других. Пользователь абаки называется абакистом^[1].

Общие принципы инструментов типа абака — разделение линиями на полосы, осуществление счёта с помощью размещённых на полосах камней или других подобных предметов. Камешек для греческого абака назывался псифос; от этого слова было произведено название для счёта — псифофория, «раскладывание камешков» (например, заглавие книги об индийской арифметике Максима Плануда, умершего в 1310 году — «Псифофория индийцев»)^[2]. Среди применяющихся в современности вариантов абака — русские счёты и японский соробан.

Хотя сегодня многие используют калькуляторы и компьютеры вместо счетов, в некоторых странах они всё ещё широко распространены. Продавцы, торговцы и служащие в некоторых частях Восточной Европы, России, Китая и Африки используют в своей работе счёты; они всё ещё используются для обучения арифметике детей^[3].

Этимология

Латинское слово abacus произошло от греческого ἄβαξ (абакс), что означает что-то без основы и неправильно, либо кусочек прямоугольной доски или планка^[4][5][6]. В качестве альтернативы, без ссылки на древние тексты по этимологии, было высказано предположение, что это означает «квадратная табличка, усыпанная пылью»^[7], или «доска для рисования, покрытая пылью (для использования в математике)»^[8] (точная форма латыни, возможно, отражает родительную форму греческого слова, ἄβακoς абакос). Принимая во внимание, что «табличка, усыпанная пылью» популярна, есть те, которые не доверяют этому предположению вообще и фактически утверждают, что это не доказано^[9][9]. Сам греческий ἄβαξ, вероятно, является заимствованием из северо-западного семитского языка, возможно, финикийского, и ассоциируется с еврейским словом bābāq (אב) или «пыль» (в пост-библейском смысле означает «песок используемый в качестве пишущего поверхности»)^[10].

Абак в различных регионах

Древний Вавилон и Египет

Впервые абак появился, вероятно, в Древнем Вавилоне в III тысячелетии до н. э. Первоначально представлял собой доску, разграфлённую на полосы или со сделанными углублениями. Счётные метки (камешки, косточки) передвигались по линиям или углублениям. В V в. до н. э. в Египте вместо линий и углублений стали использовать палочки и проволоку с нанизанными камешками.

Древняя Индия

Абаком пользовались и народы Индии. Арабы знакомились с абаком у подчинённых ими народов. В заглавиях многих арабских руководств по арифметике фигурируют слова от корня «пыль».

Западная Европа, VIII—X века

У восточных арабов, как и у индийцев, абак был скоро вытеснен индийской нумерацией, но он крепко держался у западных арабов, захвативших в конце VIII века и Испанию. В X веке здесь познакомился со счётом на абаке французский монах Герберт Аврилакский, написавший об этом книгу (980—982) и пропагандировавший сам и через своих учеников употребление абака^[11]. Вместо камешков при счёте на абаке употреблялись и жетоны с начертанными на них числовыми знаками, или римскими цифрами, или особыми числовыми знаками — апексами. Апексы Герберта по форме близки к цифрам гобар западных арабов. Апексы Герберта и его 27-колонный абак, предмет удивления его современников (воспроизведены в реставрированном виде по различным рукописям профессором Н. М. Бубновым, профессором истории Киевского университета, начало XX века). Усилиями многочисленных учеников и последователей Герберта и благодаря его влиянию как папы римского (Сильвестра II, 999—1003) абак получил широкое распространение в Европе. Следы этого распространения удержались, между прочим, в различных языках. Английский глагол to checker, или chequer, означает графить — словом от этого же корня называется клетчатая материя^[2], the cheque, или check — банковый чек, exchequer — казначейство. Последний термин происходит от того, что в банке расчёты велись на абаке, основа которого заключалась в разграфлённой доске. Английское государственное казначейство до последнего времени называлось Палатой шахматной доски — по клетчатому сукну, которым был покрыт стол заседаний. Клетчатая скатерть служила абаком при вычислениях. Возникшая в XII веке Палата шахматной доски была верховным финансовым управлением и высшим судом по финансовым вопросам до 1873 года^[12].

В Европе абак применялся до XVIII века. В Средние века сторонники производства арифметических вычислений исключительно при помощи абака — абацисты — в течение нескольких столетий вели ожесточённую борьбу с алгоритмиками — приверженцами возникших тогда методов алгоритмизации арифметических действий.

Мезоамерика, X век

Ацтекские счёты возникли приблизительно в X веке и изготавливались из зёрен кукурузы, нанизанных на струны, установленные в деревянной раме.

Центральные Анды, XVI век

В Империи инков применялось счётное устройство юпана (в паре с кипу), имевшая разновидности: арифметическая юпана, геоюпана и др. В юпане, по-видимому, использовалась фибоначчиева система счисления.

Дальний Восток

В странах Востока распространены китайский аналог абака — суаньпань и японский — соробан. Конструкции принципиально аналогичны, используют десятичную систему счисления, хотя японский вариант несколько экономичнее (в китайском, как и в русских счётах, используются «лишние» с точки зрения математики косточки). Для китайского и японского абака существует скрупулёзно разработанный набор алгоритмов, позволяющих механически (то есть не занимаясь дополнительными вычислениями в уме или на бумаге) выполнять все четыре арифметических действия и даже извлекать квадратные и кубические корни.

Японский соробан по сей день активно применяется, несмотря на повсеместное распространение электронных калькуляторов. В Японии использование соробана является элементом школьной программы обучения счёту в младших классах. Также в Японии и странах, имеющих значительную японскую диаспору, счёт на соробане популярен как вид развлечения или своеобразный спорт.

Россия

Десятичный абак, или русские счёты, в которых используется десятичная система счисления и возможность оперировать четвертями, десятыми и сотыми дробными долями появились в России на рубеже XV — XVI веков и активно применялись в торговле вплоть до последнего десятилетия XX века. От классического абака счёты отличаются увеличением разрядности каждого числового ряда и конструкцией. Ещё одна характерная особенность русских счёт — специально выделенный разряд для счёта в четвертях. С момента своего возникновения счёты практически не изменились.

С появлением дешёвых электронных калькуляторов счёты практически полностью вышли из употребления. Ещё раньше, в начале 1980-х годов, обучение пользованию счётами было исключено в СССР из школьной программы.

См. также

Примечания

1. ↑ Gove, 1976, p. 1
2. ↑ ^{1 2} Депман И. Я. История Арифметики. — изд. «Просвещение», Москва, 1965, стр.81
3. ↑ Boyer, Merzbach, 1991, pp. 252–253
4. ↑ de Stefani, 1909, p. 2
5. ↑ Gaisford, 1962, p. 2
6. ↑ Lasserre, Livadaras, 1976, p. 4
7. ↑ Klein, 1966, p. 1
8. ↑ Onions, Friedrichsen & Burchfield, 1967, p. 2
9. ↑ ^{1 2} Pullan, 1968, p. 17
10. ↑ Huehnergard, 2011, p. 2
11. ↑ Учение Герберта об абаке тщательно изучил и прокомментировал в конце XIX — начале XX веков Н. М. Бубнов.
12. ↑ БСЭ, изд. 2, т. 31, стр. 568
13. ↑ Александрова Н. В. История математических терминов, понятий, обозначений: Словарь-справочник. — 3-е изд., испр. — М.: ЛКИ, 2008. — 248 с. — ISBN 978-5-382-00839-4.
14. ↑ Глаголев Н. А. Глава II. Декартов абак для уравнений с тремя переменными (сетчатые номограммы) // Курс номографии. — М.: Высшая школа, 1961. — С. 23—60.

Литература

• Депман И. Я. История арифметики. М.: Просвещение, 1965, с. 79-88.
• Гутер Р. С., Полунов Ю. Л. От абака до компьютера. — 2-е изд., испр. и доп. — М.: Знание, 1981. — 240 с. — (Библиотека «Знание»). — 100 000 экз.
• Boyer, Carl B.; Merzbach, Uta C. (англ.)русск.. A History of Mathematics (неопр.). — 2nd. — John Wiley & Sons, Inc., 1991. — ISBN 978-0-471-54397-8.
• Gaisford, Thomas. Etymologicon Magnum seu verius Lexicon Saepissime vocabulorum origines indagans ex pluribus lexicis scholiastis et grammaticis anonymi cuiusdam opera concinnatum (лат.). — Amsterdam, The Netherlands: Adolf M. Hakkert, 1962.
• Huehnergard, John (2011), «Appendix of Semitic Roots, under the root ʾbq.», American Heritage Dictionary of the English Language (5th ed.), Houghton Mifflin Harcourt Trade, ISBN 978-0-547-04101-8 

• Klein, Ernest (1966), «abacus», A Comprehensive Etymological Dictionary of the English Language, vol. I: A-K, Amsterdam: Elsevier Publishing Company 

• Lasserre, Franciscus; Livadaras, Nicolaus. Etymologicum Magnum Genuinum: Symeonis Etymologicum: Una Cum Magna Grammatica (неопр.). — Rome, Italy: Edizioni dell’Ateneo, 1976. — Т. Primum: α — άμωσϒέπωϛ.
• Onions, C. T.; Friedrichsen, G. W. S. & Burchfield, R. W. (1967), «abacus», The Oxford Dictionary of English Etymology, Oxford, UK: Oxford at the Clarendon Press 

• Pullan, J. M. The History of the Abacus (неопр.). — New York, NY: Frederick A. Praeger, Inc., Publishers, 1968. — ISBN 978-0-09-089410-9.
• de Stefani, Aloysius. Etymologicum Gudianum quod vocatur; recensuit et apparatum criticum indicesque adiecit (неопр.). — Leipzig, Germany: Teubner, 1909. — Т. I.

Ссылки

Абак (математика) Википедия

Реконструкция римского абака

Аба́к (др.-греч. ἄβαξ, ἀβάκιον, лат. abacus) — семейство счётных досок, применявшихся для арифметических вычислений приблизительно с V века до н. э. в древних культурах — Древней Греции, Древнем Риме и Древнем Китае и ряде других. Пользователь абаки называется абакистом^[1].

Общие принципы инструментов типа абака — разделение линиями на полосы, осуществление счёта с помощью размещённых на полосах камней или других подобных предметов. Камешек для греческого абака назывался псифос; от этого слова было произведено название для счёта — псифофория, «раскладывание камешков» (например, заглавие книги об индийской арифметике Максима Плануда, умершего в 1310 году — «Псифофория индийцев»)^[2]. Среди применяющихся в современности вариантов абака — русские счёты и японский соробан.

Хотя сегодня многие используют калькуляторы и компьютеры вместо счетов, в некоторых странах они всё ещё широко распространены. Продавцы, торговцы и служащие в некоторых частях Восточной Европы, России, Китая и Африки используют в своей работе счёты; они всё ещё используются для обучения арифметике детей^[3].

Этимология[ | ]

Латинское слово abacus произошло от греческого ἄβαξ (абакс), что означает что-то без основы и неправильно, либо кусочек прямоугольной доски или планка^[4][5][6]. В качестве альтернативы, без ссылки на древние тексты по этимологии, было высказано предположение, что это означает «квадратная табличка, усыпанная пылью»^[7], или «доска для рисования, покрытая пылью (для использования в математике)»^[8] (точная форма латыни, возможно, отражает родительную форму греческого слова, ἄβακoς абакос). Принимая во внимание, что «табличка, усыпанная пылью» популярна, есть те, которые не доверяют этому предположению вообще и фактически утверждают, что это не доказано^[9][9]. Сам греческий ἄβαξ, вероятно, является заимствованием из северо-западного семитского языка, возможно, финикийского, и ассоциируется с еврейским словом bābāq (אב) или «пыль» (в пост-библейском смысле означает «песок используемый в качестве пишущего поверхности»)^[10].

Абак в различных регионах[ | ]

Древний Вавилон и Египет[ | ]

Впервые абак появился, вероятно, в Древнем Вавилоне в III тысячелетии до н. э. Первоначально представлял собой доску, разграфлённую на полосы или со сделанными углублениями. Счётные метки (камешки, косточки) передвигались по линиям или углублениям. В V в. до н. э. в Египте вместо линий и углублений стали использовать палочки и проволоку с нанизанными камешками.

Древняя Индия

что это, виды (греческие и русские) счетной доски

Добавлено в закладки: 0

Что такое абак – это устройство, которое напоминает в значительной степени привычные нам счеты. Он также известен под названием «счетная доска».

Представленные в разных разновидностях, все абаки имеют обязательно полосы, на которых размещают счетный материал – костяшки, камешки и др.

Изобретателями данного счетного устройства являются, как считают, древние китайцы. Такие счетные приспособления также были в Древней Греции и Древнем Риме, позднее они распространились в европейских странах, где применялись вплоть до 18 века.

Рассмотрим, более детально, что значит абак. Аба́к  — счётная доска, которая применялась для арифметических вычислений приблизительно с V века до н. э. в Древнем Риме, Древней Греции.

Доска абака делилась линиями на полосы, счёт проводился при помощи размещённых на полосах камней или прочих похожих предметов. Камешек для греческого абака называли псифос; от этого слова произведено название для счёта — «раскладывание камешков», псифофория (заглавие книги об индийской арифметики Плануда Максима, который умер в 1310 году, «Псифофория индийцев»).

Абак в разных регионах

Египет и Древний Вавилон

Абак впервые появился, возможно, в Древнем Вавилоне. 3 тыс. лет до н. э. Изначально являл собой доску, которая разграфлена на полосы или с углублениями. Счётные метки (косточки, камешки) передвигались по углублениям, линиям. В Египте в V в. до н. э. вместо углублений и линий стали применять палочки и проволоку с нанизанными камешками.

Древняя Индия

Абак применяли и народы Индии. Арабы с абаком знакомились у народов, подчинённых ими. В заглавиях большинства арабских руководств по арифметике есть слова, имеющие корень «пыль».

Европа, VIII—X века

У индийцев, как и у восточных арабов абак скоро был вытеснен индийской нумерацией, однако он крепко держался у западных арабов, которые захватили в конце VIII века и Испанию. В X веке тут со счётом на абаке познакомился француз Герберт (940—1003), который написал об этом книгу (980—982) и пропагандировал через своих учеников и сам использование абака. При счёте на абаке вместо камешков использовались и жетоны с числовыми знаками, начертанными на них или римскими цифрами, или особенными числовыми знаками — апексами. По форме апексы Герберта близки к цифрам гобар западных арабов. Апексы Герберта и 27-колонный абак, предмет удивления современников (воссозданы в реставрированном виде по разным рукописям профессором  Бубновым Н. М., профессором истории из Киевского университета, начало XX века). Усилиями многих учеников и последователей Герберта и при помощи его влияния, как папы римского (Сильвестра II, 999—1003) абак имеет широкое распространение в Европе. Следы данного распространения удержались, между прочим, в разных языках. Английский глагол обозначает графить — словом от такого же корня называют клетчатую материю, the cheque, или check — банковый чек, exchequer — казначейство. Последний термин проходит от того, что в банке расчёты производились на абаке, основание которого было в разграфлённой доске. Государственное английское казначейство называлось до последнего времени Палатой шахматной доски — по клетчатому сукну, которым покрывался стол заседаний. Клетчатая скатерть была абаком при вычислениях. Палата шахматной доски, которая возникла в XII веке была до 1873 года финансовым верховным управлением и высшим судом по финансовым вопросам.

В Европе абак использовался до XVIII века. В Средние века сторонники производства арифметических вычислений только с помощью абака — абацисты — в течение нескольких столетий проводили ожесточённую борьбу с алгоритмиками — приверженцами появившихся тогда методов алгоритмизации арифметических действий.

Мезоамерика, X век

Ацтекские счёты появились примерно в X веке и изготавливались из кукурузных зёрен, которые нанизывались на струны, которые установлены в деревянной раме.

Центральные Анды, XVI век

В Империи инков использовалось счётное устройство юпана (в паре с кипу), которая имела разновидности: геоюпана, арифметическая юпана и др. В юпане, судя по всему, применялась фибоначчиева система счисления.

Дальний Восток

В странах Востока имеется китайский аналог абака — японский и суаньпань — соробан. Конструкции аналогичны, применяют десятичную систему счисления, хотя японский вариант чуть экономичнее (в китайском, как и в русских счётах, применяются «лишние» косточки с точки зрения математики). Для японского и китайского абака есть скрупулёзно разработанный набор алгоритмов, которые позволяют механически (то есть не занимаясь добавочными вычислениями на бумаге или в уме) исполнять все четыре арифметических действия и извлекать даже кубические и квадратные корни.

Японский соробан активно применяется по сей день, невзирая на повсеместное распространение электронных калькуляторов. В Японии применение соробана — элемент школьной программы обучения в младших классах счёту. В Японии и странах, которые имеют большую японскую диаспору, Также счёт на соробане известен как своеобразный спорт или тип развлечения.

Россия

Русские счеты или десятичный абак, в которых применяется десятичная система счисления и возможность использовать четверти, десятые и сотые дробными долями возникли в России на рубеже XV — XVI веков и применялись активно в торговле до последнего десятилетия XX века. Счеты от классического абака отличаются увеличением разрядности всех числовых рядов и конструкцией. Ещё одна особенность русских счёт — выделенный специально разряд для счёта в четвертях. С момента своего появления счеты почти не менились.

С появлением электронных дешёвых калькуляторов счёты почти полностью вышли из применения. Ещё ранее, в начале 1980-х годов, обучение использованию счётами исключено из школьной программы в СССР.

Мы старались дать наиболее полное определение и понятие термина абак, раскрыть его суть и виды

abacus — Викисловарь

Содержание

• 1 Английский
  • 1.1 Морфологические и синтаксические свойства
  • 1.2 Произношение
  • 1.3 Семантические свойства
    • 1.3.1 Значение
    • 1.3.2 Синонимы
    • 1.3.3 Антонимы
    • 1.3.4 Гиперонимы
    • 1.3.5 Гипонимы
  • 1.4 Родственные слова
  • 1.5 Этимология
  • 1.6 Фразеологизмы и устойчивые сочетания
• 2 Датский
  • 2.1 Морфологические и синтаксические свойства
  • 2.2 Произношение
  • 2.3 Семантические свойства
    • 2.3.1 Значение
    • 2.3.2 Синонимы
    • 2.3.3 Антонимы
    • 2.3.4 Гиперонимы
    • 2.3.5 Гипонимы
  • 2.4 Родственные слова
  • 2.5 Этимология
  • 2.6 Фразеологизмы и устойчивые сочетания
• 3 Латинский
  • 3.1 Морфологические и синтаксические свойства
  • 3.2 Произношение
  • 3.3 Семантические свойства
    • 3.3.1 Значение
    • 3.3.2 Синонимы
    • 3.3.3 Антонимы
    • 3.3.4 Гиперонимы
    • 3.3.5 Гипонимы
  • 3.4 Родственные слова
  • 3.5 Этимология

Морфологические и синтаксические свойства[править]

a-ba-cus

Существительное.

Корень: —.

Произношение[править]

• МФА: [æb.ə.kəs]

Семантические свойства[править]

Значение[править]

1. абак (счёты) ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).
2. абак (колонна) ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).

Синонимы[править]

Антонимы[править]

Гиперонимы[править]

Гипонимы[править]

Родственные слова[править]

Ближайшее родство

Этимология[править]

Происходит от лат. abacus из др.-греч. ἄβαξ «доска (счётная, чертёжная)».

Фразеологизмы и устойчивые сочетания[править]

Для улучшения этой статьи желательно: Добавить описание морфемного состава с помощью {{морфо}} Добавить пример словоупотребления для значения с помощью {{пример}} Добавить синонимы в секцию «Семантические свойства» Добавить гиперонимы в секцию «Семантические свойства»

Морфологические и синтаксические свойства[править]

a-ba-cus

Существительное.

Корень: —.

Произношение[править]

Семантические свойства[править]

Значение[править]

1. абак (счёты) ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).

Синонимы[править]

Антонимы[править]

Гиперонимы[править]

Гипонимы[править]

Родственные слова[править]

Ближайшее родство

Этимология[править]

Происходит от лат. abacus из др.-греч. ἄβαξ «доска (счётная, чертёжная)».

Фразеологизмы и устойчивые сочетания[править]

Для улучшения этой статьи желательно: Добавить описание морфемного состава с помощью {{морфо}} Добавить транскрипцию в секцию «Произношение» с помощью {{transcriptions}} Добавить пример словоупотребления для значения с помощью {{пример}} Добавить синонимы в секцию «Семантические свойства» Добавить гиперонимы в секцию «Семантические свойства»

Морфологические и синтаксические свойства[править]

падеж	ед. ч.	мн. ч.
Ном.	ăbăcus	ăbăcī
Ген.	ăbăcī	ăbăcōrum
Дат.	ăbăcō	ăbăcīs
Акк.	ăbăcum	ăbăcōs
Абл.	ăbăcō	ăbăcīs
Вок.	ăbăce	ăbăcī

abacus

Существительное, мужской род, второе склонение.

Произношение[править]

Семантические свойства[править]

Значение[править]

1. счётная доска (счёты), абак ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).
2. игорная доска ◆ cum… eburneis quadrigis cotidie in abaco iuderet Гай Светоний Транквилл, «Нерон 22.1» (цитата из Oxford Latin Dictionary, изд. OUP, 1968-82)
3. поставец ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).
4. декоративная панель ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).

Синонимы[править]

Антонимы[править]

Гиперонимы[править]

Гипонимы[править]

Родственные слова[править]

Ближайшее родство

Этимология[править]

Происходит от др.-греч. ἄβαξ «доска (счётная, чертёжная)».

Для улучшения этой статьи желательно: Добавить описание морфемного состава с помощью {{морфо}} Добавить транскрипцию в секцию «Произношение» с помощью {{transcriptions}} Добавить примеры словоупотребления для всех значений с помощью {{пример}} Добавить синонимы в секцию «Семантические свойства» Добавить гиперонимы в секцию «Семантические свойства»

Абакус жүйесі — Уикипедия

Уикипедия — ашық энциклопедиясынан алынған мәлімет

Штаб пәтері Сингапурде орналасқан Abacus International 24 елдің 20 000-дан аса агенттігі үшін туризм индустриясы қызметтерін көрсетуде Азия-Тынық мұхиты аймағында жетекші компания болып табылады. Озық халықаралық практиканы енгізген, 22-жылдық тәжірибесі бар, жергілікті тенденцияларды білетін әрі халықаралық ынтымақтастығы әбден жетілген Abacus Азиялық-Тынықмұхиты аймағындағы ақпаратқа ерекше қол жетімділік туғызады.

Abacus International-дың меншіктенушілері Sabre және Азияның жетекші авиакомпаниялар консорциумы, оның ішінде All Nippon Airways, Cathay Pacific, China Airlines, EVA Airways, Garuda Indonesia, Dragonair, Philippine Airlines, Malaysia Airlines, Royal Brunei Airlines, SilkAir және Singapore Airlines бар^[1].

Abacus-тың кәсiпкерлiк мәнi – туристiк агенттіктердің барлық мұқтаждықтарын толық интеграцияланған шешiмін беруiнде, оған мыналарды қосуға болады: билеттерді, қонақ үйді, тур және сақтандыруды брондау, автокөлікті жалдау. Abacus туристiк агенттерге туристiк қызметтердi жабдықтаушыларының үлкен санын нақты уақыт тәртiбiнде брондауды жүзеге асыруға мүмкiндiк бередi. Abacus туристiк агенттерiне қосымша ретiнде туристтiк индустрияның барлық тұрғыларына түпкi бiрлескен қолданушылар және авиакомпанияларға рұқсатты бередi. Abacus аумақ және туристiк индустрияның өзгешеліктерін бiледi, және тұтынушылардың барлық талаптарын қанағаттандыру үшiн инновациялық шешiмдер және қызметтi ұсынады. Abacus 60 млн аса долларды Азиялық-Тынық мұхиттық аумақтың туристік индустриясын инноваицялауға және жетілдірілген шешім жасауға инвестиция салды, оның мақсаты тұтынушылар үшiн iлгерi технологиялар түсiнiгiн жасау болды.

Abacus-тың туристік агенттіктерге арналған қызметтері[өңдеу]

— «Abacus Whiz» – туристік агенттіктерге Абакустың Глобальды Брондау Жүйесіне рұқсат ұсынады. Бұл қызмет қуатты және жеңiл қолдануда туристтiк қызметтердiң брондау процесстi толық автоматтандырады, нақ сол, туристік агенттіктерге нарықтың жаңа мұқтаждықтарын сезiнуге белсенерек мүмкiндiк бередi. Бұл нұсқа өзінде интеллектуалды ерекшеліктерді қосады, сондықтанда бұл туристік агенттіктердің мәселелерін тиімді шешеді, сөйтіп клиенттермен кәсiби деңгейде жұмыс iстеуге туристік агенттіктерге мүмкiндiк береді.

— «Abacus Client Base» – клиенттің сенімін ақтау және сақтап қалу әрқашанда оңай емес. Бұл қызмет түрі өз клиенттерiне тек қана сапалы қызмет көрсету және расталған шын ниеттiгi қатты бәсекелестiк шарттарында өз кәсiпкерлiктерiн нық алға бастыруға мүмкiндiк бередi. Туристік агенттіктер тек қана нақты тұрақты жетістікке жете алады, егер де туристік агенттіктер клиенттермен арқатынастарын басқаруда дұрыс шешім қабылдаумен қамсыздандырылса.

— «Abacus Virtually There» – туристердің саяхаттарында өздеріне демеуші болу, оның ішінде іскер адамдар тыныш саяхаттағысы келеді. Ал саяхаттаушылар өз бетінше өзіне жарасымды сапарды таңдауға болады осы Абакустың қызмет бойынша. Саяхаттар туралы ой өрiсiн кеңейту үшiн туристер ең соңғы технологияларды қолданады. Әр түрлі күтулерден асып түсетін клиенттерге қызметтерін ұсына отырып, туристік агенттіктер өзінің рейтингін көтеруге батыл сенеді.

— «Abacus Mobile» – мобильді әлем туристік агенттіктердің кәсiпкерлiгiң табысты жасайды! Abacus Mobile – бұл Веб технологиялар негізінде жасалған шешім түрі. Жаңа ұялы құралдар, яғни электронды планшет және смартфон арқылы клиенттерге жоғарытылған деңгейдегі қызмет көрсетуге дайын туристік агенттіктерге арнайы арналып жасалған. Осы қызмет туристік агенттіктерге өздерінің клиенттері үшін кез келген орында, кез келген уақытта брондау қызметі туралы толыққанды қызмет көрсетеді.

Abacus-тың туристік агенттіктерге арналған өнімді шешімдері[өңдеу]

— «Abacus FareX» – тарифтар туралы басқару және дер кезiнде ақпараттарың таралуы кез келген авиакомпания немесе iрi туристтiк агенттiктер үшiн жоғарғы басымдылық болып табылады. Abacus FareX тарифтар туралы басқару және ақпаратты өңдеуiнiң тиiмдi жолы авиакомпанияларға, iрi операторлар және субагенттiктерге ұсынады.

— «Abacus Integrator» – Abacus-тың брондау жүйесi арқылы бухгалтерлiк есеп жүйесiне сирек кездесетiн интегралдау мүмкiндiгiн туристтiк агенттiктерге ұсынады. Туристтiк агенттiкке осы қызмет түрі Abacusтың брондау жүйесінен туристік агенттікке сенiмдi мәлiметi адам факторының қатысуысыз автоматты түрде енгiзуге мүмкiндiк бередi: жолаушының аты-жөні, маршруты, ұшу мезгілі, рейс номері, авиакомпанияны, брондау классы, тарифы және де брондап алған және билетті жазып берген агенттің инициалыда.

— «Abacus Smart Price» – тарификациялаудың жан-жақты, автоматтандырылған және глобальді жүйесіне рұқсат беріледі. Ол туристік агенттіктің пайдасын және жұмыс тиімділіген арттырады. Abacus Smart Price әлемге танымал барлық брондау жүйелерінің тарификация бойынша туристік агенттіке қазiргi заманғы автоматты және толық шешiмдi ұсынады. Дәлдiк, мазмұны және тиiмдiлiк — тарификация жүйесiн қалайтын үш негiзгі компоненттер. Abacus Smart Price икемді және тиiмдi есеп айырысу жүйесі, ол туристік агенттіктерге ұшып бару құнын жылдам және тура есептеуге мүмкiндiк береді.

Дереккөздер[өңдеу]

1. ↑ http://www.kitf.kz